(Napisano uz ekstremnu samokontrolu i biranje reči. Srpski narodni jezik bogat je psovkama koje ovog puta ne upotrebljavam)
Kada zmija krije noge ona to prilično uspešno radi. Nema ih i to jo skrivanje joj ide od ruke, koju takođe, nema. Kada ‘država’ pokušava da sakrije problem ljutitim odbijanjem činjenice da postoji problem uz istovremenu neaktivnost, problem ponovo ispliva. I jači i veći.
Kada sam (kao i mnogi) u decembru dosadno postavljao pitanja o kontroli hrane (konkretno kukuruza) u Srbiji zbog relevantnih informacija da je jedan deo ovogodišnjeg roda zagađen aflatoksinom odgovora baš zadovoljavajućeg nije bilo. Shvatili smo da je ‘država’, odnosno njeni ‘organi’, ispitala i uradila SVEi da opasnosti od aflatoksina u ishrani u Srbiji nema.
Oprostićete, ali u to nisam mogao da poverujem. To SVE je otvorilo više pitanja nego što ih je inicijalno bilo postavljeno.
Sada se pričao aflatoksinu i zagađenju sa kukuruza prenela na mleko. Naše prve komšije iz Republike Hrvatske pronašle su nedozvoljene količine tog opasnog mikotoksina u mleku. Dugotrajnom. Naveli su i proizvođače. Povukli su zagađene količine iz prodavnica. Na osnovu informacija iz hrvatskih medija reagovano je posle informacije iz BiH.
Ministar poljoprivrede Srbije saopštio je da iz Hrvatske nije uvoženo mleko a da je iz BiH uvezena manja količina koja nije zagađena. OK, da verujem.
Ali, nešto mi ne da mira. Jedan od proizvođača čije je mleko zagađeno radi i u Srbiji, kao domaća firma. Eto slučajno imam litar mleka tog proizvođača u frižideru. Da li je ta firma proverena? Da li mogu da pijem to mleko? Da li će ministarstvo zaista proveriti mleko u našim prodavnicama?
I tu dolazim do pitanja iz naslova: Da li mi je potrebna ‘država’? Šta je njena uloga? Šta će mi ako ne mogu da budem siguran da li na policama prodavnice ima otrova u hrani ili ne? Ako plaćam nekoga da se o tome brine ja ne mogu ni proizvođača ni prodavca da optužim za bilo šta, optužim onoga ko je zadužen da kontroliše da hrana ne bude otrovna.
Ne pomažu tu nikakva opravdanja i vađenja. Mene ne interesuje koja politička stranka je na vlasti. ‘Država’ je moj servis kao građanina i izdržava se od novca koji joj daje 6 miliona građana Srbije. Ako oni koji je vode smatraju da su neophodni onda to moraju i da dokažu. Ako pokušavaju da ‘zatrpaju’ problem PR pričom onda nisu potrebni. Kako god se zvala ‘firma’ koja ih je tu postavila, mi smo ih zaposlili.
Ako se izgubi poverenje na ovako važnoj stvari kao što je hrana kako očekuju da im bilo ko veruje i za borbu protiv korupcije, i da neće lagati oko eksploatacije nikla i da će rešiti ovaj ili onaj problem u državi? Reagujte uradite, šta je potrebno. Testirajte ono što jedemo. Siguran sam da se u ovoj zemlji krije nešto ljudi koji znaju svoj posao ine stide se da kažu kakvo je stanje. Pokažite da se može imati poverenje u vas.
Ili da na vaša mesta postavimo prvu grupu tutumraka na koje naletimo na ulici, možda nemaju velike materijane prohteve, pa bar da znamo da neće ništa uraditi. Ili da uvezemo nekoliko stečajnih upravnika iz, recimo, Nemačke, Japana, Švajcarske… da naprave nešto od ove zemlje.
